Danas je Ognjena Marija, zaštitnica žena i vernica nepokolebljive vere

Žitije i mučeništvo: Vera jača od mača

Sveta velikomučenica Marina rođena je krajem 3. veka u Antiohiji (na prostoru današnje južne Anadolije), u vreme vladavine rimskog cara Dioklecijana. Kao jedinica u neznabožačkoj porodici, hrišćanstvo je prihvatila i krstila se u svojoj 12. godini, zbog čega ju je otac odbacio. Njen duhovni put obeležio je zavet da će svoj život u potpunosti posvetiti Hristu i da se nikada neće udati.

Sa samo 16 godina, zbog odbijanja braka i odlučnog odbijanja da se odrekne hrišćanske vere, podvrgnuta je teškim mučenjima. Uprkos stradanjima, ostala je dosledna svojoj veri sve do pogubljenja mačem.

Prema hrišćanskom predanju, mošti Svete Marine poseduju čudotvornu i isceliteljsku moć. Dok su ranije počivale u Carigradu, njena desna ruka danas se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Vernici veruju da Sveta Marina uslišava molitve i daruje isceljenje bolesnima, bez obzira na njihovu veroispovest.

Na pravoslavnim ikonama, Sveta Marina se najčešće prikazuje sa krstom i palmovom granom - simbolima mučeništva - dok joj se pod nogama nalazi zmaj, a u pozadini kuće zahvaćene plamenom.

Narodni običaji i verovanja: Praznik ognjevitih svetaca

Iako pojedine pravoslavne porodice Ognjenu Mariju proslavljaju kao krsnu slavu, praznik je u narodu najpoznatiji po strogo poštovanom običaju uzdržavanja od rada.

U narodnoj tradiciji, Sveta Marina se svrstava u red takozvanih "ognjevitih" svetaca, zajedno sa Svetim Ilijom i Svetim Pantalejmonom. Narodno predanje je opisuje kao sestru Svetog Ilije i veruje da od brata krije tačan datum njegovog praznika kako on, obuzet radošću, ne bi gromovima uništio svet. Veruje se da Sveta Marina kažnjava vatrom, po čemu je i dobila naziv Ognjena Marija.

Među vernicima su sačuvane priče o letnjim požarima koji su uništavali useve i domove onih koji nisu poštovali ovaj praznik. Zbog toga Ognjenu Mariju posebno poštuju domaćini koji su pretrpeli štetu od groma ili nevremena, uz staru izreku: "Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu."

Prema običajnoj praksi, na današnji dan se ne rade nikakvi teški poslovi, a posebno se izbegavaju radovi u polju i oko kuće. Ovo pravilo se naročito odnosi na žene, za koje se veruje da danas ne bi trebalo da započinju nikakve radove jer im neće doneti sreću. U narodu je ostala upečatljiva i poznata izreka da na Ognjenu Mariju "ne valja ni konac u iglu udenuti".

 

Izvor: Epicentar press