GDE SU NESTALI VUKOVCI I VEK BORCA? Čačak bez ključnih svetkovina, istorija prekrojena zarad "hleba i igara"

Kako Ružičić ističe na početku svog saopštenja za javnost, "dok su knjige vukovcima podeljene tiho po školama, stvarni vek postojanja čačanskog sportskog simbola ugašen je pod teretom dugova i političkih manevara, ostavljajući grad bez dostojanstvenog obeležavanja sopstvene istorije".

Saopštenje Dušana Ružičića, člana Izvršnog odbora Srpskog pokreta Dveri Čačak prenosimo u celini, prilagođen formi novinarskog teksta.

"U prepunoj sali Kulturnog centra u Čačku, u prisustvu sadašnjih i bivših igrača, trenera, funkcionera kluba, predstavnika FSS, ljudi iz sportskog i političkog života grada Čačka i cele Zapadne Srbije održana je svečana akademija povodom jednog veka postojanja Fudbalskog kuba Borac iz Čačka. Pored svečane akademije u slavu 100 godina postojanja fudbalskog kluba Borac priređena je i prigodna izložba fotografija na kojima su neki od najznačajnijih momenata iz stogodišnje istorije kluba..."

Ovako bi, sasvim izvesno, počeo uvodnik nekog novinskog teksta ili televizijskog priloga da je naš Borac uspeo da poživi i dočeka čitav vek svoga postojanja. Nažalost, surova realnost svedoči o događaju koji se nikada nije desio. Umesto ponosa i jubileja, Čačak svedoči tihoj tragediji jednog sportskog giganta.

"Tragedija jednog Borca" i put ka gašenju

Borac se razboleo. Najpre blago, da bi vremenom to prešlo u hroničnu i ozbiljnu bolest. Pod teretom nagomilanih, višegodišnjih dugova, situacija je postajala sve teža, dok se na posletku nije došlo u fazu iz koje se jednostavno dalje nije moglo. Ishod je bio fatalan: naš Borac je svoju životnu i sportsku misiju zvanično završio 2019. godine, u 93. godini postojanja.

Te prelomne 2019. godine, na scenu stupaju neki „napredni“ ljudi, koji su navodno tvrdili da vide bolje, više i jače. Rešeni da „pomognu“ Borcu, da ga stave na noge i vrate mu stari sjaj, pribegli su pravnom i istorijskom inženjeringu. Izvršena je preregistracija jednog kluba iz okoline Šapca, koji je preimenovan u "Borac 1926". Dodeljeni su mu crveno-beli dresovi sa novim grbom, i na taj način je veštački nastavljena istorija loptanja na kultnom igralištu kraj Morave.

Naš "originalni" Borac se još cele tri godine formalno držao na papiru, da bi do konačnog i zvaničnog brisanja iz Agencije za privredne registre (APR) došlo 2022. godine. Tada je zvanično stavljena tačka na klub koji je svoj život počeo davne 1926. godine. Bio je to jedini klub koji, kada je jednom ušao u savezni rang takmičenja (Drugu ligu) u velikoj Jugoslaviji, iz njega nikada nije ispadao. Čak tri puta bio je na korak do plasmana i u Prvu ligu te velike države. To je bio klub koji je iznedrio brojne fudbalske asove i koji je svim Čačanima bio u srcu, bez obzira na to da li su u Beogradu navijali za večite rivale.

Lekcija iz Banjaluke: Kako se čuva dostojanstvo kluba

Dok se u Čačku ćuti, ovih dana se u Banjaluci svečano obeležavao vek postojanja jednog drugog Borca, "velikana iz Platonove". Upravo je sa tim klubom naš Borac sada već davne 1970. godine, predvođen čuvenim trenerom Patkom, vodio epski fudbalski "rat" za ulazak u Prvu saveznu ligu, iz kojeg je imenjak iz Banjaluke izašao kao pobednik.

Međutim, imenjak iz Banjaluke nije pobedio samo u toj davnoj sportskoj borbi na terenu, već i u borbi za ulazak u drugi vek svog postojanja. Dok su grad Banjaluka i Republika Srpska čvrsto stali iza svog Borca, omogućili mu da nastavi svoj životni put i dogura do "proleća" u UEFA takmičenjima, naša lokalna napredna vlast nije imala sluha za takvu vrstu odgovornosti. Ili su sluh imali isključivo za pravljenje lažnog privida - prepakivanjem kluba iz okoline Šapca u Borac 1926, kako bi se stvorila iluzija da se na bunjištu kraj reke Morave lopta već čitav jedan vek.

Izostanak morala ili izostanak znanja?

Mnogo poštenije i sportskije bi bilo da je naš originalni Borac krenuo ispočetka, iz najniže "beton" lige, nego što je zarad jeftine politike „hleba i igara“ surovo prekrojena istorija jednog kluba, a sa njim i istorija samog grada Čačka.

Ipak, aktuelna vlast je, čini se, pokazala mrvu morala - mada je pre reč o potpunom neznanju i nepoznavanju veka loptanja kraj Morave - pa ove godine nije ni pokušala da organizuje proslavu stogodišnjice nepostojećeg kluba.

"Nažalost, nemar prema tradiciji preliva se i na obrazovanje. Baš kao što prvi put u istoriji Čačka nije organizovan svečani prijem za đake vukovce osnovnih i srednjih škola u sali Kulturnog centra, već su im knjige podeljene tiho po školama, tako su i stogodišnju tradiciju Borca prepustili zaboravu i političkom marketingu. Najbolji učenici i vek sportske tradicije očigledno više nisu prioritet ovog grada", dodaje na kraju saopštenja Dušana Ružičića, ispred Srpskog pokreta Dveri Čačak.

 

Izvor: Epicentar press