Horor priče kao tragovi nevidljivog

Program je vodila bibliotekarka Dušica Brković, a veče je otvoreno rečima Bertranda Rasela o snazi misli da menja svet ostavljajući čitaocima mogućnost da sami procene gde se završava nauka, a počinje natprirodno.

 

Foto: Nikola Peulić

 

"Formido" nije roman u tradicionalnom smislu, nego ciklus od deset tematski povezanih priča koje srastaju u jedinstvenu celinu. Naslov potiče od latinske reči za iskonski strah, zlo, sablast i jezu. Autor je za teorijsko uporište odabrao Jungovo shvatanje da paranormalne pojave nisu u suprotnosti sa prirodnim zakonima, nego svedoče o tome da ih još uvek nismo u potpunosti razumeli.

Pripovedač svesno odstupa od horor tradicije zasnovane na fikciji i predvidljivim konvencijama žanra. Čitlučanin se umesto toga okrenuo autentičnoj građi, tj. ispovestima konkretnih ljudi iz različitih krajeva Srbije i regiona, prikupljanim tokom više od osamnaest godina terenskih putovanja. Tu građu uobličio je u prozu namerno blisku govornom iskazu, žrtvujući, kako je sam napomenuo, strogo književni stil u korist čitljivosti i dostupnosti široj publici.

 

Foto: Nikola Peulić

 

Značajan kvalitet ovog horor ciklusa leži u njegovom regionalnom rasponu. Priče pokrivaju istočnu Srbiju s vlaškim magijskim nasleđem, Sandžak s izraženim religijskim kontekstom, centralnu Srbiju s patrijarhalnim običajima, kao i urbanije sredine Beograda i Vojvodine. Uvrštene su i priče iz dijaspore, iz Australije i Filipina, koje svedoče o tome kako folklorno nasleđe migrira, transformiše se i nastavlja da živi u novim sredinama. Taj mozaik autor je svesno koncipirao kao svojevrsnu akumulaciju kolektivnog straha svih naroda i kultura koje su kroz ove prostore prolazile i na njima ostavljale tragove.

Posebno mesto u programu pripalo je priči "Beli cvet", nastaloj na osnovu ispovesti koju je autor u Čačku zabeležio još 2006. godine. Priča tematizuje posledice narušavanja pogrebnih običaja i odsustva pomirenja sa preminulim, a u središtu je pitanje koje ostaje otvoreno: da li su noćne more i priviđenja izraz subjektivnog osećaja krivice i psihosomatskih procesa, ili nečeg što prevazilazi racionalno objašnjenje.

 

Foto: Nikola Peulić

 

Vladimir Čitlučanin rođen je 1983. godine u Kraljevu. Po obrazovanju je magistar ekonomije, a zaposlen je u bankarskom sektoru. "Formido" je njegova treća knjiga, prethodno je objavio dvojezičnu zbirku poezije "Između realnog i idealnog" i satiričnu prozu "Prsʼ i čekić#. Autor je istakao da mu holistički pristup građi i istraživački duh predstavljaju konstantu u radu, a da je upravo spoj racionalnog i otvorenog uma omogućio da prikupljenim ispovestima pristupi bez unapred zadatih zaključaka.

"Potrudite se da budete glavni lik u svom životu i da pobedi ono dobro, odnosno najbolja verzija vas samih", poručio je autor.

 

Tekst: Marina Belić