"Ćirilica - tvrda voćka čudnovata"- Kako da te ceo svet razume?
Pojavom novih tehnologija i ekspanzijom IT sektora na prostoru naše zemlje, mlađe generacije su pohrlile u taj novi svet. Pa i oni stariji krenuli su u prekvalifikaciju u želji da na što boljui i brži način zarade novac a vreme utroše u ono to ionako praktikuju većim delom dana - trošenje vremena uz kompjuter i telefon.
Programiranje stvarnosti, realnosti i trka za novim tehnološkim dostigućima doveli su da jezik kao takav postane promenjiv, kvarljiv i deformisan.
Skraćenice u komunikaciji, korišćenje stranih reči i pojmova zamenivsi ih potpuno u svakodnevnoj komunkaciji, doveli su do osakaćivanja jezika i do sve većeg korišćenja "tuđica".
Ekonomskom ekspanzijom, pojedine reči u srpskom jeziku nemaju sinonim već se kao takve prihvataju, uzimaju kao svoje. Primer za to je "tranzicija".
Pokretanjem sopstvenog biznisa, mladim preduzetnicima u Srbiji je važnije da odlično govore engleski, i po mogućnosti još jedan strani jezik. Srpski jezik i ćirilično pismo tada postaju sporedni, slučajni i neobavezni.
Moramo napomenuti da je upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma u javnom životu, svakako problematična i kod javnih natpisa, isticanja reklama, saobraćajnih znakova i ostalih javnih natpisa koje je propisala ili naredila državna institucija.
Pod uticajem stranih jezika i inostranih komapnija sve se češće na javnim mestima mogu videti strani natpisi, imena lokala, restorana, prodavnica, pa čak i onih koji su godinama imali naziv na srpskom jeziku, ispisan ćirilicom, sada je promenjen u italijanski naziv, sinonimni izraz. Jedan od takvih primera je i popularni ugostiteljski objekat u gradu Čačku. Objašnjenje koje smo dobili je da je tako modernije i privlačnije za strane investitore.
Sjajan primer nam se nalazi u komšiluku i svakako ćemo ga pomenuti kroz ovu temu.
Naime, Udruženje "Naše Dragačevo" od sredine jula 2020. godine dodeljuje zahvalnice i plakete malim provrednicima i poslovnim udruženjima koji su svoje firme i reklame na istim istakli na ćiriličnom pismu.
Foto: Udruženje "Naše Dragačevo"
Prema podacima sa kojima raspolažemo, ovakav čin je urodio plodom pa je tako sada većina preduzetnika svoje reklame istakla nan ćirilici.
Foto: Udruženje "Naše Dragačevo"
"Ova akcija je dugoročnog karaktera i u skladu sa osnivačkim ciljevima Udruženja. Započeli smo je u Guči i uskoro je širimo dalje. Nadamo se da ćemo svi zajedno, uz Božiju pomoć i samodisciplinovno, izaći iz ovog veoma teškog perioda u kome smo se našli", izjavio je Milan Parezanović, predsednik Udruženja građana "Naše Dragačevo".
Edukacija, promovisanje srpskog jezika i ćirilice kroz obrazovne institucije i podizanje budućih generacija jedan je od vekovnih nasleđenih zadataka i obevaze koja je na svima nama. Naravno, prosvetni radnici podnose najveći teret, pa je stoga potreban veći broj adekvatno obrazovanih nastavnika i profesora sa, možemo reći, najboljih ustanova tog tima u zemlji.
Angažovanjem adekvatno obučenih lica u obrazovnim institucijama različitih karaktera dovešće svakako do ekspanzije srpskog jezika, a samim tim i njegovog očuvanja.
U sledećim primerima pokazaćemo i najčešće greške ali i nedoumice kada je srpski jezik u pitanju i korišćenje određenih izraza u svakodnevnoj komunikaciji.
*Pravopis srpskoga jezika (izmenjeno i dopunjeno ekavsko izdanje), Matica srpska Novi Sad 2016.
Važna napomena za čitaoce: Kako biste promenili pismo i izabrali latinicu odnosno ćirilicu, opcija za pismo na portalu nalazi se u gornjem desnom uglu.
Iz iste kategorije
Komentari (0)
Nema komentara. Budite prvi.