Evropska komisija ocenila stanje u medijima u Srbiji kao katastrofalno

U izveštaju se navodi i da se u Srbiji, posebno na lokalnom nivou, nastavlja sufinansiranje javnim sredstvima štampanih medija koji su najviše kršil etički novinarski kodeks, uključujući i one koji su zbog toga osuđeni. Evropska komisija primećuje i da u Srbiji nesigurnost radnog mesta novinara i urednička atmosfera favorizuju "tabloidne sadržaje".

Konstatuje se da je REM doneo odluku da istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu dodeli nacionalne frekvencija, iako su te televizije "i u prethodnom periodu dobijale opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza".

EK poziva najviše državne zvaničnike u Srbija da se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare. Preporučeno je i da bi trebalo da se sve pretnje i verbalno nasilje nad novinaraima prati i da okrivljeni budu krivično gonjeni.

Ovo su samo neki delovi izveštaja EK o medijima.

"Posle niza godina u kojima u izveštajima nije bilo kritike, ili je ona bila veoma blaga, zbog pritisaka na medije, propagande i ugrožavanja slobode izražavanja, EK je počela da u izveštajima zapaža to kako profesionalni mediji tonu u ovoj zemlji uz značajnu podršku vlasti. Ali i dalje ne vidim pritisak na našu vlast da ostavi već jendom na miru Danas, N1, KRIK i druge istraživačke medije, i da obuzdaju televizije sa nacionalnom frekvencijom i sopstvene tabloide od ratnog huškanja, napada na novinare, ruske propagande, pa čak i histerije protiv EU", ukazuje glavni urednik Cenzolovke Perica Gunjić.

On dodaje da vlast govore o promeni zakona, a retko primećuje da su u našoj zemlji zakoni manji problem, već je mnogo veći što se oni ne primenjuju ili se to radi selektivno.

"Kada, recimo, neko preti Vučiću, taj odmah bude uhapšen, kada uputi istu pretnju novinaru, tužilaštvo to odbaci kao neosnovano. Bojim se da ovo i dalje nema veze sa njihovom brigom za medije, već sa pritiskom koji je povezan sa uvođenjem sankcija Rusiji i reševanjem statusa Kosova", smatra Gunjić.

Profesor Slobodan Cvejić iz pokreta Srce, takođe nekadašnji član Saveta REM-a, ocenjuje za Danas da je deo izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u približavanju Evropskoj Uniji koji se odnosi na slobodu izražavanja u najvećem delu pisan objektivno i faktografski, i da se uglavnom podudara sa onim na šta su ukazivala nezavisna novinarska udruženja, kao i organizacije građanskog društva i nezavisni intelektualci koji se bave ovom temom. Zaključci su veoma zabrinjavajući zbog, kako kaže, tri važna nalaza.

"Broj napada na novinare je porastao, a suđenja i pogotovo presude su usporile. Sasvim je jasno da ovo oduglovačenje pravosudnih organa podstiče napade na novinare i doprinosi opštoj kulturi nasilja u Srbiji. Dodajmo ovome i nalaz da se i sloboda umetničkog izražavanja ugrožava organizovanim direktnim napadima", naglašava Cvejić.

Drugi razlog koji navodi je izostanak promene koje je trebalo da donese nova medijska strategija, takođe zbog neaktivnosti i odugovlačenja nadležnih organa.

"Zbog ovoga nisu reformisani ni zakoni koji bi trebalo konačno da povećaju nezavisnost medija i slobodu izražavanja. U oblasti elektronskih medija obnovljen je status quo i simulacija pravne i institucionalne uređenosti, čemu kritično doprinosi pasivnost REM-a. Trći razlog je taj što se na medijskoj sceni zapatila kultura tabloidizacije. Ovaj trend duboko je ukornjen u ekonomskoj zavisnosti uredništva od finansijera i samih novinara od vlasnika i/ili urednika", ukazuje Cvejić.

On dodaje da ovi nalazi govore o poražavajućoj situaciji u medijskom sektoru.

"Preovlađuje nesloboda, institucionalni parazitizam i podsticanje podela, pa čak i nasilja. Potrebne su hitne promene, a na glavne pravce i potrebne rezultate tih promena je već ukazano. Pitanje je kada će se i da li će se, u uslovima velike društvene podeljenosti kakvu je razvio režim SNS-a u Srbiji, stvoriti kritična masa novinara, javnih poslenika i u krajnjoj liniji građana koji će ove promene izneti", zaključuje Cvejić.

 

Izvor: Danas