Novi Srpski narodni kalendar: ČITANKA PONOSA I LJUBAVI

U prošlosti smo pronalazili one duhovne vertiakle koje mogu da nam budu putovanje u budućnost. Svedočimo kako su naši preci junački braneći rodnu grudu, čedo u kolevci, krsnu slavu i groblja onih koji su čedne duše otišli da mirišu božure odozdo, stižući Bogu na istinu. Pri tom, težili su, kako je svojevremeno izdušio veliki srpski pesnik Branko V. Radičević, da Srbija ratove tamne zameni za ljubavne, da plemeniti Srbi i nežne Srpkinje vojuju na jurišnim položajima zagrljaja, ratova poljubaca i rađanja dece.

Da više ne bude što je bilo, kako je zapisao poznati srpski etnolog Mile Nedeljković: "Srećni narodi nemaju istoriju, a njihovi seljaci idilično uživaju u zemaljskim plodovima svoga rada. Naš je narod, međutim, narod vrlo nesrećan, kao i naš seljak, jer imamo vrlo bogatu istoriju, koja je strašni letopis ratova, smrti i seoba, a naš seljak, večito s glavom u torbi, živi razapet između suše i puške, glasnih ptica i svakojakih nemilica..."

Naravno, to ni u Srpskom narodnom kalendaru ne zaboravqamo, jer znamo ovo što zapisa jedan srpski zatočenik pisane re~i osluškujući zaveštanje velikog srpskog Župana Stefana Nemanje:

"Narod ne čine samo oni koji žive na zemlji, nego i svi mrtvi, svaki na broju koji u njoj počiva. Jer, bez onog pod zemljom... onog najnepoznatijeg i bezimenog, ne bi bilo onoga na zemlji, sada znanog i imenitog.

Njivu ne čini jedna letina, ni narod ne čini jedan naraštaj.

Livadu ne čini jedan otkos, niti je može uništiti jedna kosidba...“

Zato: Srpski narodni kalendar, ovaj koji stiže svim dobronamernim ljudima, stvaralački upućuje čitaoce u znamenja prošlosti istovremeno ih pozivajući da slave postignuća našeg doba i da sagledavaju, stremeći joj, verujuću budućnost.

Uvaženi čitaoče, neka te duhovno ozaruje ova naša darovnica pisane reči. Naša, a tvoja, na mnogaja ljeta!

U gradu Čačku, na reci Moravi,
gde čovečje trajno boravi.

 

Izvor: Epicentar press