Počeo Božićni post

Priprema za Božić, koji se proslavlja 7. januara, potpuna je ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.

Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa ga smatra veoma značajnim za duhovni život svojih vernika, ali i moćnim sredstvom za postizanje punog spasenja.

Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.

Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja.

Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa Satanom.

Tokom ovog posta upotreba ulja je dozvoljena svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.

Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Poslednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.

Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove - Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).

Jednodnevni postovi su na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembra), Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembra), Krstovdan (18. januara) uoči Bogojavljenja, kao i svake srede i petka, osim takozvanih trapavih sedmica.

 

Izvor: SPC, Epicentar press