Prvi maj 2017: Kao u 19. veku, borba za tri osmice

Zbog toga se njihovi zahtevi za većim platama i smanjenjem nejednakosti sve slabije čuju.

Za radnike širom sveta i ovog 1. maja 2017. godine aktuelna je poruka s kraja 19. veka o tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, koje bi trebalo da uključi i vreme za obrazovanje, kulturu, druženje, socijalnu i političku participaciju.

Jedna od tih osmica - osam sati slobodnog vremena - dovedena je u pitanje, što je jasno ako se pogleda položaj zaposlenih u medijima, stranim bankama, trgovini, kaže profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković.

Posao je nesiguran, nema benefita koji omogućava stabilan radni odnos, kredita, pozajmica, investicija, a radnici, da bi preživeli, moraju da rade na nekoliko radnih mesta, kaže on u razgovoru za Tanjug.

"Prava slika situacije je nešto što je jedan švedski socijaldemokrata rekao sedamdesetih godina - možete kao zaposleni da imate stan, skromnu kuću, sopstveni automobil, da dodamo tome i plazma televizor, a da se jednako ništa ne pitate, da budete nevidljivi kao plebs za vreme Rimskog carstva. Okvir je promenjen, tehnologije, pokretljivost, ali se vaš glas gotovo jednako ne čuje", navodi Stojiljković.

Kaže da radnici u 2017. godini svuda u svetu, pa i u Srbiji, pre svega treba da izlože zahtev za većim zaradama i manjim nejadnakostima.

Naglašava da je i Srbija zemlja u kojoj su razlike između najbogatijih i najsiromašnijih ogromne, u kojoj se malo odvaja za socijalnu zašitu ugroženih i gde je četvrtina građana ispod linije siromaštva.

Stojiljković, međutim, ističe da su radnici u Srbiji ograničeni strahom od gubitka posla i bilo kakve plate i da se njihov glas zato slabije čuje.

"Na jugu Srbije se plate od 200 evra smatraju premijom i dobitkom u odnosu na one koji su u još goroj egzistencijalnoj situaciji. Zato je potrebna promena sistema, politički zahtevi bez socijalnih neće dati naročite efekte", kaže Stojiljković.

Ocenjuje da je situacija na tržištu rada u Srbiji vrlo teška, da su radnici prinuđeni da prihvate sve uslove, da su nezaštićeni, zapošljavaju se na crno, bez osiguranja...

"Srbija mora da sagleda taj problem do kraja i da sve institucije, počev od sindikata, države, rade na tome da radnici mogu da ostvare svoja prava, da ne budu zloupotrebljeni kao što su sada", kaže on.

On ističe da poslodavci, a i mnogi strani investitori, koriste slabu poziciju radnika i eksploatišu ga na surov način, čemu bi država morala da stane na put, budući da su ugrožena osnovna ljudska prava.

I na kraju dodaje da se glas radnika manje čuje, zbog visoke nezaposlenosti i ustupaka investitoru.

 

Izvor: B92.net