Kako se Čačak borio sa epidemijom zaraznih bolesti kroz istoriju?

Ratne 1915. godine Srbiju je, pored borbe protiv neprijatelja zadesila i velika epidemija zaraznih bolesti (tifus, kolera, groznica). Kako se naš narod i vlast tada borila, šta se sve preduzimalo i šta se narodu preporučivalo, otkrivaju nam istoričari Danijela i Goran Davidović kroz zanimljiv istorijski tekst.

16.03.2020. 22:55864 pregleda

Kako se Čačak borio sa epidemijom zaraznih bolesti kroz istoriju? — Foto: CopyrightÂ©Goran i Danijela Davidović

Za dezinfekciju i održavanje higijenskih uslova preporučivalo se krečenje, naftalin, kanfor, sumpor, ceđ i ključala voda. U priloženom dokumentu dato je i uputstvo vlasti koje se moralo saopštiti građanstvu.

"Načelnik Sreza Trnavskog
Br. 3751
25. marta 1915. god.
Čačak
SUDU OPŠTINE ZABLAĆSKE

Gospodin Ministar Unutraš. Dela dostavlja sledeće:

"Izgleda da u narodu vlada mišljenje da su samo karbol, lizol, kreolin, krezol, sublimat i t.d. sredstva za dezinfekciju i da se bez njih ne može učiniti ništa.

To je pogrešno. Ceđom, krečom, sumporom, ključalom vodom i suvom toplotom, što se sve može kod nas nabaviti i spremiti, može se izvršiti dezinfekcija prostorija i stvari i bez kupovine skupih dezinfekcionih sredstava iz apoteka i drogerija.

Vrućom sapunicom ili ceđom – u vidu pranja, ribanja, brisanja, potapanja mogu se kao najprostijim i najobičnijim sredstvima oprostiti od zaraznih klica patosi daščani, sobni nameštaj, zavese, rublje, prozori, vrata i sav nameštaj kućevni drveni i gvozdeni ako nije politiran ili masnom bojom premazan.

Još bolja je i sigurnija upotreba vrele vode, sapunica ili ceđa, jer brže i sigurnije uklanja zarazne klice.

Predmeti koji su potpuno potopljeni u ključaloj vodi, sapunici ili ceđu dezinfikuju se vrlo brzo, osobito ako je tečnost hladna metnuta na vatru, ¼ držala u ključaloj vodi dovoljno je za dezinfekciju.

Hladna i mlaka sapunica ili ceđ dobro su sredstvo za čišćenje i dezinfekciju uspravnih i položenih površina.

Kreč u vidu krečnog mleka. Ono se spravlja na ovaj način. Jedno kilo negašenog kreča prosipa se polako sa 2/3 litara vode, dok se ne raspadne u prašak. U taj prašak dospe se polako 4 litara vode uz neprestano mešanje. Krečna voda odlično je sredstvo za dezinfekciju zidova zemljanih i ciglanih patosa, nečistih voda, zagađenih bunara, đubrišta, bolesničkih izmeta i.t.d.

Ona se može spraviti i od gašenog kreča na isti način kao i krečno mleko, samo je kod svežeg krečnog mleka od negašenog kreča dezinfekcija jača.

Sumpor za dezinfekciju zagađenih prostora osobito ako su puni živoga gada, dobro je sredstvo dezinfekcije sagorevanje sumpora. Taj se posao može izvršiti samo u onim prostorijama na kojima se može svi prostori tako zatvoriti da gasovi sumpora nemogu izlaziti iz prostora.

Dezinfekcija sumporom vrši se na ovaj način. Na jedan mali sud metne se sumpor i potpali. Na kubni metar prostora treba sagoreti 0,60 gr. sumpora. Zatvoreni prostor sme se otvoriti tek posle 24. sah.

SUVA TOPLOTA: Odelo koje se nemože prati ili kuvati u vodi i rublje ako su zagađeni vašima mogu se dezinfikovati i očisti toplim vazduhom n. pr. u pećima za hleb.

Zagađene stvari metnu se u toplu peć i drže u njoj do ¼ čas. Odelo i rublje treba metnuti na daske, drvene sojice ili cepke, kako se ne bi osmudile i izgorele. Pre no što se odelo metne u peć, treba u nju metnuti parče čiste hartije. Ako odelo požuti, ne sme se odelo mećati u peć.

Dostavljajući prednje tome sudu, ja mu preporučujem da sa ovim upozna svo građanstvo svoje opštine.

Predsednik će lično sa časnicima nastojati da se ovo naređenje tačno i u svemu izvrši.

Načelnik sreski,
Mih. R. Ilić, s.r."