"Osim šumskog požara" u žiži Sajma knjiga

Tome u prilog govori i jedno od najznačajnih priznanja u zemlji koje se dodeljuje za prvi neobjavljeni rukopis ‒ Nagrada "Mladi Dis", a koju je mlada autorka dobila na ovogodišnjem Proleću.

 

Foto: Gradska biblioteka Čačak

 

Štand čačanske Biblioteke je bio popunjen do poslednjeg mesta čime je potvrđeno da poezija i dalje ima poklonike i da ima moć da "prastare životne obrasce predstavi kao upotrebljive i neophodne i danas". Upravo je ovo istakao u pogovoru i tokom programa Marjan Čakarević, književni stvaralac i kritičar. On je uz Alena Bešića i Bojana Vasić činio ovogodišnji žiri za dodelu Nagrade "Mladi Dis". Pomenuta zbirka, uoči sajamske groznice, objavljena je kao 43. publikacija u ediciji "Tokovi" Gradske biblioteke Čačak, a osim Čakarevića, osvetljavanju tema i motiva iz zbirke pažnju je poklonila i autorka.

 

Foto: Gradska biblioteka Čačak

 

Da nakon nekoliko pročitanih pesama čovek može pomisliti da je reč o zrelom pesniku istakla je bibliotekar Marija Radulović koja je i vodila program. Ona je markiranjem dela iz pogovora "Nakon pomračenja" i pitanjima upućenim gostima otvorila razgovor o rađanju jedne nove generacije pesnika koja podrazumeva otklon od radikalnih poetskih i jezičkih praksi, i okretanje, odnosno vraćanje, mirnijim, modernističkim poetičkim modelima.

Zbog čega zbirka Simone Dmitrović "Osim šumskog požara" predstavlja reprezentativan primer tog zaokreta Čakarević je dočarao kroz priču o povratku mitu, metafori, pesničkoj slici, a opet bez pretenzije autorke da se pošto-poto dopadne većini. Između ostalog on je kazao da "kada govorimo o umetnosti i čitanju, tu svako može da čita onako kako želi ‒ za sebe ‒ i kada uzmete ovu ili bilo koju drugu knjigu, ona, vaša, čitalačka istina je jedina autentična, dakle ova knjiga se obraća jednoj osobi i to je ono što je važno u umetnosti".

 

Foto: Gradska biblioteka Čačak

 

Nakon pročitane pesme "Evropa" koja i otvara zbirku, Simona je otkrila koliko joj znači priznanje koje je dobila u okviru 61. Disovog proleća, kako je nastao rukopis, koliko dugo piše i gde je crpela inspiraciju. Kroz knjigu su rasute brojne reference, a prema ečima mlade pesnikinje, koja je dilomirala na Katedri za opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, antičke drame i lirika su imale veliki uticij na njeno stvaralaštvo, ne samo na svesnom, već mnogo više na nesvesnom planu.

 

Foto: Gradska biblioteka Čačak

 

Bilo je reči i o prevođenju, motivu dvojnika, blizanaca, ogledala, a na šta upućuju i korice publikacije "Osim šumskog požara" koje je ilustrovala Marija Marinković.

Simbolično, autorka je program zaokružila kazivanjem stihova iz triptiha "Meduza govori" koji se nalazi na kraju knjige.

 

Izvor: Epicentar press