Raport Antoniju čuriću

Nebo je u subotu, 15. avgusta, dobilo velikog gosta: predstavio se Gospodu Antonije čurić, novinar, književnik, publicista, ali i začetnik Ravnogorskog pokreta, sledbenik ideje đenerala Draže Mihailovića, hristoljubac i patriota, zakleti istinozborac i svedok jedne epohe.

Antonije čurić, hroničar srpskog podvižništva i stradanja, prominuo je svetom i otišao među one najbolje koji su zemljom hodali. Suze koje je prolio za otečestvom, za srpskim mučenicima i vitezovima mogle bi napuniti korito sve tri Morave. Za svoja ubeđenje i svoje ideale robijao je sedam godina u sremskomitrovačkom zatvoru kad i Stevan Moljević, Kosta Kumanudi, Sava Banković, Borislav Pekić; ostavio jedinstvena svedočanstva o srpskim stradanjima i uzletima srpskog duha od početka prošloga veka do ovoga trenutka.

Mi, Ravnogorci, koji smo se napajali rodoljubljem sa njegovih izvora, nikada nećemo zaboraviti nadahnute besede kojima nas je hrabrio, priče o srpskim vitezovima kojima nas je junaštvu učio i anegdote o najvećim duhovnicima kojima nas je na veru, skromnost i duhovnost upućivao.

Iako veliki nacionalista i stradalnik, nikada na zlo i osvetu nije pozivao. Duboko je verovao u pobedu istine nad laži, dobra naad zlom, Boga nad nečastivim. Tako je živeo, tako govorio, tako zapisivao.

Njegov odlazak je veoma veliki gubitak, kako za nas Ravnogorce, tako za vaskoliki srpski rod, za sve Svetosavce i rodoljube širom zemaljskog šara.

Ovo nije poslednji raport Antoniju čuriću, već samo prvi od mnogih kojima ćemo svetu poručivati da smo sledbenici njegove ideje i njegovog puta i da ga nećemo, ne smemo i ne možemo zaboraviti.

Gospod neka ga pomiluje i podari Carstvo Nebesko, tamo gde pravednici počivaju.

 

Njegovi Ravnogorci