Uručena nagrada autoru najlepše pesme o Čačku

Svoju pesmu "Gradac sa osam kila sreće" Labudović je podario našem gradu, a organizatori su mu uručili novčanu nagradu od 50.000 din i povelju pesnika Aleksandra Ristovića.

Ove godine tema je glasila - U gradu... nema više sati... (pojeli ih mravi), koja ovakvim svojim naznačenjem otvar širok opseg mogućih tumačenja teme.

 

Foto: Ivan Kozoder

 

"Kada sam pre četiri godine svoju ideju o konkursu za pesmu o Čačku podelio sa ljudima iz kulture, naišao sam samo na odobravanje i podršku, stoga sam odabrao tim za koji sam imao osećaj da može istrajati i biti na visini zadatka. Među prijateljima sam imao takve ljude, pa je sve bilo lakše. Prijatelji kao što su novinar Branko Stanković i Draga Gavrilović sa Alternativnom radionicom 'Reč' pružili su mi podršku i sigurnost od prvog dana. Pesnik Ljubivoje Ršumović je založio svoje ime i stao iza nas, predsedavao je žirijem čak i u momentu kada je u Čačku Covid19 bio u punim jeku. Timu se pridružio i Slobodan Nikolić Bobica, omiljeni čačanski profesor. Velikani pesništva Pero Zubac i Matija Bećković, naposletku, celoj priči daju snagu i inspirišu pesnike da pišu i učestvuju. Dobra ideja je prerasla u jedan kulturni događaj od značaja za naš grad. Čačak je za sada dobio četiri pobedničke pesme i desetine pesnika koji pišu o njemu. Sada slobodno mogu reći da se trud isplatio i da je ovaj konkurs moj poklon gradu koji volim", izjavio je organizator Darko Mlađenović.

Manifestacija je realizovana uz pokroviteljstvo renomirane čačanske kompanije "P.S. fašion" i tehničku podršku Kulturnog centra Čačak.

 

Izvor: Epicentar press

Nagrađeni rad:

 

Goran Labudović Šarlo

GRADAC SA OSAM KILA SREĆE

Bestrna kupina punokrvno obavija Gradac. Čačanska rodna i čačanska rana raširile se kao bulevari putokazi igle kompasa i svetlopisi Ratka Mitrovića i Mrguda Radovanovića. I nema više sati i pojeli su mravi sopstvene stope i razneli otiske kao lipa seme, kao čvorci džanje,i sad, šta još može da se žanje između vetrova prelesti i plaveti.

Vujan Ovčar Kablar i Jelica,da li ste junaci ovog scenarija ili tek dečica iz snova Puriše čorđevića,sa četiri strane sveta,sa osam kila sreće koja se premeće iz tablice množenja u znana deljenja,a rado bi da glasnu kako je leto krivo za sve.

Crna dama pokrila se zapadnom Moravomi prevrće u snu poput uzorane zemlje, na konac nanizana zrna maka, brojanica večnog Smaka, povezaće i onog koji kaže Ljudi nije fer, i Branka V. Radičevića pored Krajputaša što veli:
Znaš li, brale, kako je krv gusta.

U gradu nema više sati, pojeli ih mravi,kao što opšta mesta, ako su gladna, pojedu sve pred sobom. Ostaju nam snovi koje dugo nismo sanjali, i ljudi koje dugo nismo sreli,a slova na izlazu iz štamparije ulaze među korice, u svestrani Gradac Branka Kukića,što izlazi iz grada na sve četiri strane, preko četiri planine, preko četiri soe za četiri oblaka, sa osam kila puste sreće.