Veče sa Miomirom Petrovićem

O svom životnom i profesionalnom putu, kao i o fascinaciji pripovedanjem i književnošću razgovarao je sa bibliotekarom Dejanom Acovićem (Biblioteka "Braća Nastasijević", G. Milanovac). Program je realizovan kao deo manifestacije 62. Disovo proleće.

Na pitanje kako se čovek inficira književnošću Petrović je odgovorio da je odrastao u kući u kojoj se uvek govorilo o umetnosti, otac mu je bio slikar i prof. slikarstva na Akademiji primenjenih umetnosti, a majka prof. francuskog jezika. Za svoju očaranost pričom i pripovedanjem kaže da je započela još u detinjstvu, na stripovima koji su bili scenarija za igre koje je nametao drugima.

"Primetio sam da sam nezadovoljan početkom ili krajem stripa, bilo da se radi o naslovima Mister No ili Korto Malteze, stvari mi nisu bile logične i emocionalno logične, pa sam dopisivao u svojoj glavi nove krajeve epizoda. Tako sam na sporedni ulaz ušao u pripovedanje."

 

Foto: Vladimir Simić

 

Kada je došlo vreme, veoma lako se odlučio za Fakultet dramskih umetnosti na kome se od prve godine učim pripovedački zanat.

"Kad nešto volite, onda duboko ponirete u to što radite, a moj odnos prema priči je religioznog karaktera”, kazao je Petrović.

Miomir Petrović je diplomirao na Katedri za dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, magistirao je na Katedri za teatrologiju istog fakulteta, a doktorirao na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Radio je kao glavni dramaturg pozorišta Atelje 212, a potom i kao zamenik direktora drame i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu nakon čega se obreo u profesuri (na Akademiji umetnosti BK, Fakultetu za kulturu i medije, Institutu za umetničku igru i Fakultetu savremenih umetnosti). Osim dramskih dela i publikacija iz oblasti teorije umetnosti, Petrović je objavio više romana: "Sakaćenje Romana", "Kuća od soli", "Persijsko ogledalo", "Krotitelj vremena", "Središnja pustinja", "Krotitelj vremena" i dr.

 

Foto: Vladimir Simić

 

Govoreći o profesuri i boravku u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što je i tematika romana "Središnja pustinja", Petrović je istakao koliko voli Bliski istok i šta je za njega značio dodir sa arapskim svetom.

"To je jedna literarna i duhovna fascinacija jer izgleda kao da živite u ogromnom ogledalu. Ništa se ne dešava, čuje se uvek zujanje klima-uređaja, nebo je uvek plavo, zemlja je uvek safari boje, mujezin uvek u isto vreme budi i uspavljuje i vi polako počinjete da se preispitujete. Dakle, glavna tema je sopstvo, a poznato je, što duže gledaš u ambis, ambis će sve duže gledati u tebe".

Gost je najavio i svoj novi roman na kome još uvek radi i koji se bavi potpuno drugom tematikom – predratnim Beogradom i čuvenim glumcem nemog filma kao središnjim likom.

Petrović između ostalog drži i kurseve kreativnog pisanja na kojima uči polaznike kako da bolje pišu.

"Priča počinje onda kada se nešto izglobilo", kazao je on, dodavši da je dobra tehnika pripovedanja kao "veština upravljanja nožem za suši kojim se ekonomično odseca višak i dolazi do proboja dinamizacije priče", što nije važno samo za pisce, već mnogo može da unapredi i samo čitanje.

 

Autor teksta: Marija Radulović