Svetski uspeh matematičara zahvaljujući PMF Kragujevac i FTN Čačak

Po odnosu (mala) ulaganja i (vrhunski) rezultati ovdašnji PMF na prvom mestu u svetu godine na Prirodno-matematičkom fakultetu obeležili su se i promocijom izuzetnog rezultata ostvarenog u svetskim okvirima. Na Šangajskoj listi najboljih 500 svetskih univerziteta, koja postoji od 2003. godine, Univerzitet u Kragujevcu se po dostignućima u oblasti matematike našao između četristotog i petstotog mesta. Time se ovdašnji Univerzitet svrstao u sam globalni vrh jer na listu dospeva tek dva odsto od ukupnog broja svetskih visokoškolskih institucija.

- Rangiranje za Šangajsku listu se vrši na osnovu pet indikatora. To su broj publikovanih radova, zatim citiranost tih radova, međunarodna saradnja, broj radova u izuzetnim (izvanrednim) časopisima koji su tako rangirani i broj osvojenih izuzetno bitnih nagrada iz date oblasti. 

Od tih pet, u tri oblasti naši univerziteti imaju rezultate, a mi smo u dve oblasti najbolji. Najbolji smo po citiranosti i po internacionalnoj saradnji, kaže docent dr Slađana Dimitrijević sa kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta.

Dodaje da je uz autore sa PMF, uspehu doprinosi i jedan profesor sa Fakulteta tehničkih nauka iz Čačka.

- Mi imamo, na primer, četiri autora koji imaju dvocifreni učinak – posmatra se petogodišnji period. To su akademik Ivan Gutman koji ima 44 publikovana rada iz oblasti matematike, zatim profesor Marija Stanić sa PMF u Kragujevcu koja ima 21 rad, zatim redovni profesor fakulteta Tehničkih nauka u Čačku Dragan Ćurčić koji ima 15 radova i naš docent Suzana Aleksić koja ima 10 radova u tom periodu. Zatim sledi jedan broj kolega koji imaju veoma dobar broj radova – između pet i deset za petogodišnji period. Mislimo da je upravo to formula uspeha, da imate pojedince koji će „povući“ prosek, ali i da svi ostali moraju da budu na svetskom nivou da biste ušli u ta dva odsto univerziteta na svetu, navodi dr Dimitrijević.

Bez surevnjivosti na PMF navode da je ove godine ogroman uspeh što su se na Šangajskoj listi našla i još tri državna univerziteta – iz Beograda, Novog Sada i Niša, ali je kragujevački ubedljivo najmanji i najmlađi. Bar četiri puta smo manji od najvećeg našeg univerziteta, Beogradskog, a najmlađi smo u smislu da je 50 posto naših saradnika sa studentskih i doktorskih studija koji aktivno još uvek ne učestvuju u objavljivanju radova.

 

Izvor: kragujevačke.rs