5. oktobar - 19 lidera DOS-a 17 godina kasnije!

Vojislav Koštunica (Demokratska stranka Srbije)

Pogleda sa čuvenih predizbornih postera više nema u političkom životu Srbije. DSS je u godinama posle 5. oktobra raskrstio sa tadašnjim partnerima, ali i sa idejom da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koštunica se u martu 2014. godine povukao iz politike nakon izbornog neuspeha DSS.

Zoran činđić (Demokratska stranka)

Nekadašnji lider DS i premijer Srbije ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije hicima iz snajperske puške. Mnogi taj datum označavaju kao početak novog posrnuća zemlje nakon šanse do koje je stigla 5. oktobra 2000.

Velimir Ilić (Nova Srbija)

Čovek koji je 5. oktobra u trenerci uz podršku bagera i traktora rušio jedan režim, u odelu je učestvovao u mnogo mirnijem rušenju drugog režima - 2012. godine. Ilić je 2010. godine odlučio da njegova stranka napusti "narodnjačku koaliciju" sa tada uzdrmanom DSS, i pridruži se sve jačem SNS-u, sa kojom dve godine kasnije dolazi na vlast. Ipak, nakon četiri godine u različitim ministarskim foteljama, dolazi do svađe, raskola i cepanja stranke, pa je Ilić sada ponovo opozicija.

Nebojša Čović (Demokratska alternativa)

Bivši potpredsednik vlade Zorana činđića, šef Koordinacionog tela za KiM i nekadašnji SPS-ov gradonačelnik Beograda, povukao se iz politike. Jedan je od vlasnika kompanije FMP, ali je u javnosti poznatiji kao sportski radnik. Predsednik je KK Crvena zvezda, koji je poslednjih godina počeo da dominira srpskom košarkom nakon duge vladavine rivalskog Partizana. Bio je i u FK Crvena zvezda, ali je napustio klub.

Dragoljub Mićunović (Demokratski centar)

Bivši predsednik Skupštine Srbije se sa svojom partijom četiri godine nakon 5. oktobra vratio u Demokratsku stranku. I dalje je narodni poslanik, a u DS-u obavlja funkciju predsednika Političkog saveta.

Žarko Korać (Socijaldemokratska unija)

Potpredsednik u vladi Zorana činđića, posle ubistva premijera bio je na njenom čelu dva dana. I dalje se bavi politikom i poslanik je u Skupštini Srbije sa liste LDP-a. Dugogodišnji profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Goran Svilanović (Građanski savez Srbije)

Nekadašnji šef diplomatije i narodni poslanik iz srpske politike se povukao pre više od jedne decenije. Od 2004. godine postaje jedan od funkcionera Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu, a bio je koordinator OEBS-a od 2008. do 2012. godine.

Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije)

Bivši ministar pravde i narodni poslanik preminuo je 2010. godine.

Dragan Veselinov (Koalicija Vojvodina)

Kao ministar poljoprivrede upamćen je zbog slučaja u kome je njegov vozač izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala Katarina Marić. Povukao se sa te pozicije, a zatim i iz političkog života.

Vuk Obradović (Socijaldemokratija)

Političku karijeru završio je praktično posle nešto više od pola godine od 5. oktobra, nakon optužbi za seksualnu aferu. Preminuo je 2008. godine.

Dušan Mihajlović (Nova demokratija)

Povukao se iz politike, nešto kasnije nakon niza intervjua i izjava i iz javnog života, ali je kao "politički penzioner" o burnim godinama govorio u dva dela svojih memoara "Povlenske magle i vidici".

Jožef Kasa (Savez vojvođanskih Mađara)

Isključen je iz stranke 2010. godine, da bi dve godine kasnije zbog afere "Agrobanka" bio uhapšen. Pušten je iz pritvora početkom 2013. godine. Preminuo je 2016. godine.

Miodrag Isakov (Reformisti Vojvodine)

Isakov se povukao iz politike krajem prošle decenije, nakon što je bio ambasador u Izraelu. Zvanično je u penziji od 2014. godine, a piše za list "Tabloid" i autor je knjige "ParaDOS".

Nenad Čanak (Liga socijaldemokrata Vojvodine)

Osnivač i lider Lige je i dalje aktivan u politici, dugogodišnji je poslanik u Skupštini Srbije, iz koje se nakratko povukao nakon jedne tuče u Novom Sadu, zbog koje mu je i suđeno. Njegov opozicioni status se u "čaršijskim pričama" često osporava. Poslednji put je bio u žiži ovih dana zbog puta u Barselonu na referendum o nezavisnosti Katalonije.

Momčilo Perišić (Pokret za demokratsku Srbiju)

Perišiću se od 2002. godine u Srbiji sudi za špijunažu i odavanje poverljivih informacija, a on je dobrovoljno 2005. godine otišao u Hag, gde mu je 2011. prvostepeno izrečena kazna od 27 godina zbog ratnih zločina u BiH i Hrvatskoj. Dve godine kasnije je oslobođen svih optužbi, a po povratku u Srbiju je rekao da se neće baviti politikom.

Rasim Ljajić (Sandžačka demokratska partija)

U vlasti je od 2000. godine do danas. Od 2009. vodi Socijaldemokratsku partiju Srbije. Iako je na izbore 2012. godine njegova stranka izašla kao deo koalicije okupljene oko DS, tokom dugih postizbornih pregovora, Ljajić je podržao koaliciju SNS-SPS-URS i postao potpredsednik vlade i ministar. Od tada njegov SDPS nastupa na izborima sa SNS. Najavljivao je da će samostalno izaći na prethodne predsedničke izbore, ali se to nije desilo, a Ljajić je podržao Vučića.

Branislav Kovačević (Liga za Šumadiju)

Kovačević je najmanje poznato ime od svih lidera DOS-a, a ostaće zapamćen i kao osnivač Pokreta za demokratske slobode, koji je osnovao sa pokojnim profesorom Ivanom čurićem. Preminuo je 2010. godine, a u godinama nakon petooktobarskih promena bio je poslanik i zamenik direktora RT Kragujevac. Bio je kulturni radnik, pisao je i režirao predstave, a bio je i urednik portala Šumadijapres.

Miroljub Labus (G17 plus)

Bivši ministar i potpredsednik vlade i jedno od najpoznatijih imena iz G17+ povukao se iz politike 2006. godine, nakon što je EU suspendovala pregovore sa tadašnjom SCG. Bio je redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, a sada je u penziji.

Srđa Popović (Otpor)

Iako mnogi smatraju da je misija "Otpora" završena 2000. godine, Popović i ta organizacija su još nekoliko godina pokušali da ostanu na političkoj sceni. Nakon neuspeha na izborima posle ubistva Zorana činđića, "Otpor" prestaje da postoji, a dugogodišnji aktivista, a zatim i narodni poslanik se povlači iz politike. Od tada vodi organizaciju CANVAS, iza sebe ima nekoliko knjiga, i drži govore i predavanja širom sveta o nenasilnom otporu, promociji demokratije i svojim iskustvima u borbi protiv režima Slobodana Miloševića. U svetskim okvirima je prepoznat kao ekspert po tom pitanju, a veruje se da je savetovao više pokreta širom sveta.

 

Izvor: B92.net