Fridom haus: Ni Srbija ni Crna Gora više nisu među demokratijama

Kako se navodi u izveštaju "Zemlje u tranziciji" kojim je obuhvaćeno 29 zemalja bivšeg SSSR i Istočne Evrope, korak u nazad iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" u kategoriju "hibridnih režima" pored Srbije načinila je i Crna Gora, dok su Kosovo i Severna Makedonija jedini  u regionu Zapadnog Balkana ostvarili napredak.

Pojam "hibridni režim" odnosi se na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore, u kojima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.

Na Balkanu su višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i "čvrste taktike" koje koristi Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo čukanović u Crnoj Gori doveli do toga da su prvi put od 2003. te zemlje ispale iz kategorije demokratija, navodi Fridom haus. Dodaje se da se ta promena događa u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.

U Srbiji se negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama vladavine beleže pet godina zaredom, navodi Fridom haus.

 

 

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi da je vladajuća Srpska narpedna stranka (SNS) od dolaska na vlast 2012, sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

Na dnevni red skupštinskih sednica stavljani su gotvo isključivo predlozi vladajuće većine, a SNS "da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navodi se.

U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku - procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.

Navode se i ocene posmatrača Saveta Evrope i OEBS da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS "zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru".

Rezultat svega navedenog je bojkot opozicije u radu parlamenta jer "ne osećaju da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike", navodi Fridom haus ali i dodaje da "iako je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe".

Ukupno gledano, izveštaj Fridom hausa pokazao je da se u celom posmatranom regionu beleži pad demokratskih pokazatelja. Broj zemalja ocenjenih kao demokratije nikada nije bio niži od 1995, kada je prvi put objavljen ovakav izveštaj - od ukupno 29 zemalja 10 su demokatije, 10 hibridni režimi i devet autoritarni režimi.

Kosovo i Severna Makedonija jedini su iz regiona po oceni Fridom hausa ostvarili napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ali su i oni u grupi "hibridnih režima".

U toj kategoriji su i Albanija i  BiH, dok je Hrvatska sada jedina iz regiona u grupi delimično konsolidovanih demokratija.

Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava "ocenom demokratije" od jedan do sedam. Na osnovu toga države su svrstane u  kategorije "konsolidovanih autoritarnih  režima -  1.00 do 2.00, "polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime"-  2.01 do 3.00, "tranzicione hibridne režime" 3.10 do 4.00, "polukonsolidovane demokratije" - 4.01 do 5.00 i "konsolidovane demokratije" - 5.01 do 7.00.

Kina koristi slabe institucije i korumpirane sisteme da širi svoj antidemokratski uticaj.

Kina koristi slabe institucije i korumpirane sisteme da širi svoj antidemokratski uticaj u inostranstvu, pre svega kroz tehnologiju i sisteme video nadzora, a jedna od tih zemalja je i Srbija, navodi Fridom haus u svom novom godišnjem izveštaju "Države u tranziciji".

Fridom haus navodi da u svojim izveštajima već dugo dokumentuje "agresivnu spoljnu politiku" Rusije čiji je cilj destabilizacija transatlantskog saveza i ponovno uspostavljanje onoga što ona smatra svojom "sferom uticaja".

Poslednjih godina, međutim, predsednik Kine Si činping nije bio ništa manje aktivan u promociji ciljeva svoje spoljne politike.

"Iako je međunarodni angažman Kine često manje direktno konfrontiran od ruskog, on ipak ima podmukli uticaj na razvoj i funkcionisanje demokratskih institucija u regionu koji se protežu od centralne Evrope do centralne Azije", ocenjuje se u izveštaju.

Fridom haus navodi da Komunistička partija Kine ima cilj da širi uticaj Pekinga u inostranstvu i da promoviše pozitivnu sliku Kine u svetu, a tu kampanju širenja uticaja karakteriše fleksibilnost.

"Kina prilagođava svoj pristup svakoj pojedinačnoj zemlji, koristeći slabost institucija i tajno se usađujući u korumpirane političke i ekonomske strukture. Ukupan uticaj tih mera je dalja degradacija dobre vladavine, transparentnosti i vladavine prava, kao i stvaranje dodatnih načina da pljačkaške, lokalne političke elite ostanu na vlasti i nastave da potčinjavaju sistem u svoju korist", piše u izveštaju.

Najkonkretniji primer antidemokratskog uticaja Kine, prema Fridom hausu, jeste kroz tehnologiju i video nadzor.

"Kineski gigant Huavej (Huawei) potpisao je 'Sporazum o sigurnom gradu' sa vladama u 10 od 29 država u tranziciji i u svakoj od njih evidentirano je loše upravljanje i registrovani su ozbiljni problemi sa korupcijom", upozorava Fridom haus.

Srbija se navodi kao jedna od tih država koja je uvela sistem kompanije Hauvej za bezbednosni video nadzor prepoznavanja lica i registarskih tablica vozila. U izveštaju se podseća i na zajednički rad policije Kine i Srbije i zaključuje da ova partnerstva "izazivaju zabrinutost jer bi sve veći uticaj Kine mogao da ojača autoritarno nastrojene lidere, doprinoseći represiji, smanjenju demokratskog upravljanja i aktivnog civilnog društva".

Druga oblast širenja kineskog uticaja su mediji, u koje se kineske vlasti mešaju da bi oblikovali sadržaj u svoju korist.

Takođe, Kina nastoji da ostvari svoju uticaj kroz strategiju dužničke diplomatije, odnosno da finansijski i infrastrukturno slabijim državama obezbedi sredstva i na taj način stvara političku zavisnost.

"Fridom haus" navodi da je prednost Kine njena mogućnost da obezbedi zajmove bez mnogo obaveza u poređenju sa EU, koja ima stroža pravila za dobijanje i vraćanje finansijske podrške.

Rezultat toga je da države u tranziciji imaju sve veće spoljne dugove u rukama kineske vlade, a među njima su i Crna Gora i Severna Makedonija.

"Sve ove strategije slabe demokratsku kontrolu i obezbeđuju autoritarnim liderima sredstva i podsticaj da produže svoje vreme na vlasti", ocenjuje se u izveštaju "Države u tranziciji".

Kina, kao i Rusija, koriste "domaću ranjivost", navodi "Fridom haus" i ističe da se protiv njenog štetnog uticaja treba boriti jačanjem demokratskih institucija.

 

Izvor: Beta