SNS: Otvoreno pismo, zatvara usta

Kada nekom neobaveštenom i neutralnom čitaocu do ruku dođu srceparajuća otvorena pisma Boška Obradovića, upućena gradonačelniku Milunu Todoroviću, taj bi lako mogao da stekne utisak kako majka Tereza piše nekom tvrdokornom i bezdušnom secikesi i poziva ga da se preobrati, kako bi mu Bog sve oprostio i primio ga na rajska vrata.

Na žalost, ili na sreću u životu to nije tako, a ono što su svi videli i doživeli od kako su Dveri postale politička organizacija govori sasvim suprotno.

O količini laži koje odbornici, poslanici i aktivisti Dveri iznose za govornicama i u stranačkim saopštenjima, izlišno je govoriti. Svako ko iole prati politička zbivanja u Čačku i Srbiji svestan je da je osnovna strategija dverjana zamena teza i prodaja magle. Oni su najčasniji, najbolji, najpošteniji, a svi ostali ružni, prljavi i zli. Čak i noovsrbijanci, sa kojima su do skora “oči vadili”, a sada ponovo duvaju u istu tikvu, kao nekada.

Dok su se radovali i likovali nad navodnim podelama u Srpskoj naprednoj stranci i navijali da dođe do raskola među naprednjacima, zaboravili su da malo pogledaju u svoje dvorište. O stanju u poretu Dveri i poštenju Boška Obradovića, koji za razliku od većine građana u Srbiji i svijih članova živi na prilično visokoj nozi, možete pročitati na sledećem linku http://www.intermagazin.rs/raskol-u-dverima/.

To nisu pričali i pisali naprednjaci, već Boškovi prijatelji i saborci, koje će verovatno vrlo brzo isključiti iz svog pokreta, u maniru velikog vođe.

Kako su mirni i pitomi u pokretu Dveri, i kakvim “demokratskim” sredstvima pribegavaju u političkoj borbi, najbolje smo se mogli uveritit mi, Čačani, u proteklih 5 – 6 godina, tokom kojih se skupštinska govornica koristila za sve, sem za iznošenje konkretnih ideja i programa, koje bi doprinele boljem životu naših sugrađana. Njihove diskusije su se ugavnom bazirale na omalovažavanju i “pljuvanju” političkih neistomišljenika, bez poštovanja legalnih institucija i voljom naroda izabranih funkcionera.

Da im ni nasilje nije strano, pokazao je Boško Obradović nakon izbora 2016. godine, kada se krajnje primitivno i prostački, što ne priliči profesoru književnosti, arlaukao sa balkona iznad prostorije gde je zasedala Republička izborna komisija, a potom i fizički nasrnuo na jednu pripadnicu RIK-a. Valjda mu je bilo lakše da udari na damu, nego na nekog muškarca.

Sledeći njegov primer predsednik Odborničke grupe Dveri Aleksandar Tanasković je hrpom papira gađao i pogodio u glavu predsednika Skupštine grada Čačka Igora Trifunovića i, umesto da stane iza svog postupka i izvini se ako smatra da je pogrešio, on se pravda time kako je samo na sto spustio amandmane na tekst Poslovnika o radu. To što je ceo događaj javno viđen i zabeležen okom kamere, nikom ništa.

Što se tiče Obradovićeve trenutno aktuelne teme završenih fakulteta pojedinih direktora javnih preduzeća i ustanova, on bi o tome trebalo najmanje da priča, posebno zbog činjenice što su pred zakonom sve one jednake. Ukoliko traži da svoje diplome, koje ni od koga nisu skrivane i dostupne su svim zainteresovanima, pojedinci pokažu, prvo bi trebalo da priupita svoje funkcionere i odbornike koje su škole oni završili.

Neka se “izuju” njegovi “fabusovci”, “unionisti” i slični. Neka se iza zvanja preduzetnik i profesora bez održanog časa ne kriju oni koji poprilično pričaju, a vrlo malo znaju.

Kada je reč o zahtevu za održanje vanrednih lokalnih izbora, Obradović treba da zna da su se mnogi na tu temu u prošlosti “opekli”, kao i to da politika nije pijaca, pa da idemo na izbore kada god se to kome ćefne.

 

Informativna služba GO SNS Čačak