Evo zašto mediji ne mogu uvek da objave imena osumnjičenih

U nastavku teksta, donosimo vam zakonske akte i deo teksta iz Kodeksa novinara Srbije koji tačno propisuju šta je ispravno a šta ne, a u skladu sa Zaštitom PRIVATNOSTI i pretpostavke NEVINOSTI u medijima.

Čitaoci internet portala, ali i pisanih i elektronskih medija nikako ne smeju da objave identitet deteta koje je doživelo bilo koji vid nasilja. Na taj način se sprečava dodatno povređivanje žrtve kroz sadržaje plasirane u javnosti. Takođe, sporno je objaviti i imena i identitet srodnika, jer bi se tako na posredan način otkrio lik žrtve ili zlostavljane osobe.

Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije. Ipak, novinar je dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude.

SMERNICE:

- Mediji su dužni da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i da štite privatnost i identitet osumnjičenog ili počinioca, čak i u slučaju priznanja krivice.

- Zaštita privatnosti i identiteta podrazumeva ne samo zaštitu imena (označavanje osumnjičenog inicijalima), već i zaštitu drugih podataka koji bi mogli da upute na njegov identitet: fotografija, adresa, opis izgleda, bračno stanje, socijalni status, pripadnost nekoj grupi, imena suseda, rođaka i prijatelja.

- Žrtve i osumnjičeni često nisu svesni moći medija. Novinar je obavezan da to uzme u obzir, te da ne zloupotrebljava neznanje svojih sagovornika.

- Ukoliko žrtva nekog krivičnog dela pristane na razgovor, novinar ne sme da na osnovu tog razgovora otkrije identitet žrtve ili eventualnog počinioca.

- Ukoliko izveštava o počinjenom krivičnom delu, novinar mora da bude na oprezu da, u razgovoru s eventualnim svedocima, ne obelodani identitet žrtve, odnosno identitet i pravo na pretpostavku nevinosti osumnjičenog.

- Novinar mora da ima u vidu mogućnost zloupotrebe i manipulacije kojima mogu da ga izlože tobožnje žrtve određenih krivičnih dela.

- Novinar je obavezan da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom.

PRIMER 1: tipičan je slučaj u štampi da pretpostavka nevinosti bude prekršena u samom naslovu vesti, dok sama vest može biti i često i jeste napisana na korektan način.

'Naslovi tipa "Konobaricu ubio sa dva hica u grudi", "Ubio suprugu čekićem" itd. već u samom naslovu sadrže povredu pretpostavke nevinosti i tu više ne može da
pomogne ni to što sama informacija može biti napisana sa dužnom pažnjom i uz odgovarajuću uzdržanost.

PRIMER 2: Emisija "Crna hronika" (07-2897/16; TV Pink)

Podaci o silovanju počinjenom od strane Vladana Z. nad maloletnim licem su tokom čitave emisije u više navrata tretirani kao saznanje koje je izvan svake sumnje, čime se navedeno lice označava kao počinilac pre pravosnažne odluke suda, što nije dozvoljeno članom 29. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava. Izneti navod ponovljen
je veći broj puta, uključujući i sam uvod emisije.

Voditelj emisije (Mladen Mijatović): "Uhapšen je u Despotovcu muškarac koji je 5 godina seksualno zlostavljao i silovao svoju pastorku."

Voditeljka emisije (Gordana Uzelac): "Je li ona tada već ušla u vezu sa čovekom koji je silovao vašu kćerku?"

(Of): "Vladan je godinama, prema rečima rođaka, silovao i devojčicu i njenu baku."

U slučaju konkretne emisije, povreda pretpostavke nevinosti je samo jedan u nizu prekršaja koje je Stručna služba zabeležila.

 

Izvor: Savet za štampu, REM, Epicentar press

Kodeks novinara Srbije:

 

Kodeks novinara Srbije usvojili su 2006. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije.

Novinarska udruženja su 2013. godine dopunila Kodeks odredbama o sprečavanju korupcije i sukobu interesa.

UNS i NUNS ovaj kodeks donose kao etički standard profesionalnog postupanja novinara.